U
knjizi „Kuvar zdrave hrane naših baka i dedova“ autora Jovana Maksimovića,
našao sam recept za jelo „bungur“. Autor navodi da je recept za to jelo
zabeležio učitelj Jeremija Pavlović iz Kragujevačke Jasenice u svojoj zbirci
narodnih umotvorina, te dalje navodi da je to jelo prastaro (u odnosu na XIX
vek) te da se smatra za slavsko i veoma izdašno – izdašnost takođe mogu
potvrditi.
Originalni
recept sam nešto izmenio, verovatno će te prepoznati koje su moje izmene, mada
smatram i izvorni recept za veoma dobar, posebno ako se uzmu u obzir činjenice
da je reč o vremenu kada većina današnjih namirnica nije bila poznata. Takođe,
u originalnom receptu, koristi se pšenica, ja sam se opredelio za ječam, mada,
sa stanovišta ukusa, nema bitnijih razlika.
Potrebne
namirnice: 250 g žita (ječam, ali može i pšenica ili raž), četiri kašike zrna
heljde, kašičica semena lana, ½ kg pilećeg mesa (može i bilo koje drugo sa
kostima, a može i mešano, što bi najverovatnije dalo najbolji rezultat), dve
glavice luka, dve šargarepe, koren paškanata, 5 čenova belog luka, dve suve
paprike, 30 g suvih gljiva (u osnovnom receptu sam koristio suvu hrastovu
sjajnicu, koju nije jestiv, ali daje ukus jelu i nadasve veoma pozitivno utiče
na imunološki sistem), od začina so, biber, lovorov list, začin od sušenog
povrća, aleva paprika.
Date
razmere je moguće i poželjno povečati, jer je ovo jedno od onih jela koja su
ukusnija ukoliko se spremaju u većem loncu, odnosno za više osoba.
Oprati
ječam i prokuvati. Prvu vodu skloniti pa nasuti drugu vodu. Napomena! Prvu vodu
ne bacati, može se koristiti kao napitak za jačanje zglobova tako što se 0,5 l
pije u tri porcije tokom dana. Dodati sve sastojke i začine (osim začina od
sušenog povrća, aleve paprike i belog luka), nalitri litrom hladne vode i
kuvati dva sata na tihoj vatri (povrće naseckati, a vreme kuvanja prilagoditi
mesu koje je odabrano).
Na kraju začiniti jelo preostalim
satojcima i servirati.
Preporuku za vino uz ovo jelo
neću davati, jer ona zavisi, najviše, od vrste izabranog mesa, takođe, moguće
je jelo začiniti i kiselim mlekom, pavlakom, ili – što da ne- tamari ili soja
sosom, ali da bi ste probali originalni ukus preporučujem da izbegnete
korišćenje i začina od sušenog povrće i bibera, jer oni, kada je jelo
nastajalo, nisu bili poznati. Gljive svakako jesu, tako da je verovatno
postojanje i izvorne varijante ovog jela sa gljivama suvim ili svežim,
svejedno.
