LEKOVITE OSOBINE GLJIVA

     Lekovita svojstva gljiva poznata su od davnina. Stara iskustva, pre svega nastala na dalekom istoku, sa novim istraživanjim postaju sve aktuelnija.

          Gljive, kao organizmi koji se nalaze između žive i nežive materije, kao organizmi koji finalno prečišćavaju organske ostatke i time zatvaraju ciklus kruženja materije u prirodi, razvile su sopstvene odbrambene mehanizme, koje, u nekim slučajevima, blagotvorno deluju na ljudski organizam. 

          Lekovitost gljiva je relativno slabo poznata, uprkos činjenice da je upotreba pojedinih vrsta viševekovna. Poznata je činjenica da su krstaši, u svojim torbama, kao prvu pomoć, često, imali osušeni prah gljive puhare, koja je izuzetno jak antibiotik za spoljnu upotrebu. Osim antibiotskih komponenti taj prah sadrži i druge komponente koje ubrzabvaju zarastanje rana, tako da je do danas jedan od najboljih preparata za tretiranje svežih rana, pai u prvoj obradi. Moja lična iskustva u primeni ove gljive su izuzetna, tako da uvek u kući imam suvi prah puhare, koji sam veoma često upotrebljavao i uvek sa velikim uspehom.

 Tradicionalna zapadna medicina koristi veoma malo gljiva, iskustvo istočne medicine u upotrebi gljiva je mnogo bogatije.

Dokazano je da lekovite gljive u visokom procentu utiču na povećanje imuniteta, jer podstiču produkciju interferona u ljudskom organizmu, zatim interleukina 1 i interleukina 2, a preko njih makrofaga, velikih čelija-ubica odbrambenih snaga organizma.

Lekovite gljive imaju antibakterijsko i antivirusno dejstvo, štite ljudski organizam od jonizujućeg zračenja i imaju niz drugih pozitivnih učinaka na rad svih organa. čiste jetru, bubrege, krvne sudove, učestvuju u regeneraciji bronhijalnog epitela, pomažu u lečenju šećerne bolesti, reume i arterioskleroze.

          Za lekovita svojstva gljiva zaslužna su različita jedinjenja prisutna u njima, prirodni antibiotici, razni viši polisaharidi, određeni vitamini, a pre svih vitamini iz takozvanog B kompleksa, provitamini, kao i mikroelementi (cink selen i drugi). Kako je raznolikost gljivljeg sveta veoma velika, te kako je nemoguće kontrolisano uzgajati najveći broj vrsta, istraživanja su tek u povoju, svakoga dana pojavi se neko novo korisno svojstvo već poznate vrste, ili relativno nepoznata vrsta sa lekovitim svojstvima.

          Daleki Istok je oblast u kojoj se tradicija korišćenja pečurki u ishrani i lečenju proteže hiljade godina unazad. Zato su i istraživanja o njihovoj lekovitosti najviše rađena u institutima, laboratorijama i na klinikama Japana i Kine. Zapadna civilizacija tek poslednjih decenija dvadesetog veka počinje da otkriva ovaj čudesni svet. U Kini, Japanu, Americi, Kanadi, Francuskoj, Nemačkoj, Rusiji, prave se lekovi na bazi plodnih tela, spora i samoga micelijuma. Nažalost, kod nas se o ovim alternativnim metodama lečenja relativno malo zna. Pa ipak, i kod nas su počeli da se pojavljuju prvi preparati na bazi gljiva.

          Lekovitost je delimično ili potpuno dokazana kod sledećih gljiva:

  Lisičara (Cantharellus cibarius)

  Hrastova sjajnica, reiši (Ganoderma lucidum)

  Trud

  Judino uvo (Auricularia auricular- Judea)

  Ćuranov rep (Trametes versicolor )

  Maitake - Zec gljiva (Grifola frondosa)

  Puhara Calvatia sp. ili Langermania gigantea

  Bukovača (Polyporus sp.)

  Šii take

  Agaricus blazei Murill

  Jelenovo uvo (Polyporus umbellatus)

  Velika gnojištarka (Coprinus comatus)

  Kozja brada (Hericium erinaceus)

  Cordyceps sinensis

         

          Pojedine od ovih vrsta nisu pronađene kod nas.

          Osim ovih vrsta postoji upotreba pojedinih vrsta u tradicionalnoj ruskoj medicini. Na žalost nemam nikakvih potvrda o lekovitosti, a kako se radi o vrstama koje nisu jestive njihovu upotrebu ovde neću razmatrati. Takođe postoji i upotreba blistave gnojištarke (Coprinus atarmentarius) u lečenju alkoholizma, odnosno njena osobina da u kombinaciji sa alkoholom izaziva vrlo neprijatne reakcije organizma (reč je o jednoj vrsti alergijske reakcije).