(Flammulina Velutipes)
Prava zimska vrsta (zbog toga joj i naziv zimska
savršeno odgovara) ne traba je tražiti pre novembra niti posle januara meseca,
pa je samim tim posebna gljivarska poslastica. Vrsta koju sam nalazio i na jugu
i na severu Srbije, konkretno snimci su načinjeni u srednjem Banatu, gde
meštani i ne sumnjaju kakvo im je susedstvo.
Osobine vrste:
Šešir:
2-7 cm širok,mada može i do 12 cm porasti posebno kada raste samostalno, kod
mladih poluloptast, zatim otvoren kod krupnijih primeraka i valovit. Boja
šešira je žuta do naranđasta, mada može imati i braonkastih polja, posebno u
centru. Meso šešira je tanko, a kožica klizava pa i ljigava ilepljiva.
Listići:
rašireni, dosta retki, beli pomalo crvenkasti .
Stručak:
3-7 cm visok, tanak, često iskrivljen i vlaknast. U donjem delo je baršunast
(odatle onaj prvi naziv).
Meso:
žućkasto, tanko, miris i ukus nisu izraženi (eventualno blago gljivlji sa
primesom drveta)
Vreme
i mesto rasta: raste u grupama vrlo retko pojedinačno, na panjevima belogorce
(najčešće na vrbi) i to svežim u proleće i prethodne godine posečenim stablima.
Nikada je nisam našao na živom drveću, mada sam je nalazio na korenju, tako da
izgleda kao da raste iz zemlje (obratite pažnju da se u blizini nalazi neki
panj belogorice).
Kako je reč o jednoj od retkih vrsta koje je
moguće naći u zimu zamena sa nevaljalo vrstom je praktično nemoguća (opet
napominjem voditi računa o vremenu i mestu rasta). Pošto raaste u vreme kada je
teško doći (osim u prodavnicama) do drugih vrsta svakako je interesantna, njena
boja (koja se zadržava i posle kuvanja) može biti interesantan za dekoraciju
salata ili drugih jela.
Нема коментара:
Постави коментар