BLAGVA, JAJČARA

Amanita cesarea

 

           Evo malo da zadovoljimo i one koji bi želeli da vide opise vrsta. Ovo je vrsta koju, najverovatnije, nećete uspeti da bereet baš svake godine, ali ova godina je izuzetna i za ovu vrstu. Osim predivnog izgled, svakako i njen ukus zaslužuje pažnju. I neka vas ne brine sličnost sa otrovnom muharom- ta sličnost je više teoretska i sasvim je sigurno da i sakupljači, koji sakupljaju tek nekolicinu vrsta, nikada, sa ovom vrstom ne greše.

       

            Najlepša, jedna od najukusnijih, svakako vrsta koja sa pravom nosi sva svoja imena, pa, svakako i ono latainsko (carska). Osim ovih poznata je i pod nazivom knjeginja, gospa, rujnica i drugim. Poznata je od davnina. Zabeleženo je da je bila poznata i u starom rimu, te veoma cenjena.

            Opis vrste:

Šešir: prečnika 6-20 cm u početku jajast ili poluloptast, kasnije izbočen ponekad malo udubljen. Boja narandžasta do narandžasto crvena. Na šeširu su, ponekad prisutni ostatci belog ovoja iz koga cela gljiva raste. Ivica šešira je blago narebrena.

Listići: gusti, široki, različite dužine, skoro da ne dodiruju stručak. Boja listića je žuta, boje žumanca. Spore su žućkasto bele.

Stručak: 8-15 cm visok do 3 cm širok, prema prema šeširu tanji, po površini žut u mesu beo, kod starijih često u centru šupalj u gornjem delu nalazi se opnast žuti široki venčić, na dnu je ostatak bele opne iz koje gljiva raste, kao iz jajeta.

Meso: belo, ispod kožice žuto ili narandžasto žuto srednje debelo, miris nije osobito izražen, ukus je blag prijatan podseća na mlade orahe.

Vreme i mesto rasta: raste leti na sunčanim čistinama uz hrast i kesten. Na većim visinama je moguće naći samo na jugu (u Makedoniji i Crnoj Gori) u Srbiji raste do 1000 m tamo gde rastu i domaćini. Često se dešava da prođe sezona bez i jednog primerka, dok se dešavaju sezone (ukoliko je juli kišovit) kada je veoma obilna

Upotrebljivost: prvorazredna, veoma cenjena i sirova (u Italiji je veoma cenjena salata od sirove blagve)

Zamena je moguća sa crvenom muharom (Amanita Muscaria) ukoliko se zanemari vreme i mesto rasta, jer ova druga uglavno raste u jesen uz crnogoricu. Takođe potrebno je biti oprezan pri branju nerazvijenih primeraka (dok su još uvek u jajetu) jer je mala razlika između Amanita dok su u ovom stadijumu razvoja.