Znajući da sam samo amater, slobodno se može reći hobista, nisam se
trudio da u mikologiju dublje zalazim. Nameće se pitanje: šta je to novo što
bih mogao da dam u svojim napisima, što na drugim mestima nije već rečeno;
priroda moja dva hobija (uz mikologiju to je svakako i gastronomija), te mesto
sa koga sve to radim nametnule su glavni pravac napisa, pa i neki radni naslov
svega što sam već do sada dao i što ću se truditi da na neki način zaokružim.
Ovo bi trebalo da predstavlja gljivarski kuvar južne Srbije. Sve gljive
koje su prezentirane su fotografisane samostalno (kvalitet često nije najbolji,
jer su fotografije najvećim delom nastajale u šumi uz upotrebu mobilnih
telefona), svi recepti su isprobani, ništa nije samo prepisano. Pojedini
recepti su i autorski.
Unapred se izvinjavam svim ozbiljnim mikolozima – u napisima nisam
davao hemijske reakcije, niti mikroskopske snimke, koji su kod pojedinih vrsta
jedini sigurni pokazatelj pri determinaciji, zato se tim vrstama nisam ni
bavio. Opisi boja su, vrlo često subjektivna stvar (ovo tvrdim već veoma
stručno, kao neko ko se profesionalno bavio bojenjem različitih materijala), pa
se na njih ne treba baš slepo oslanjati (što je za mene karmin crveno može za
nekog drugog biti i narandžasto), a i poznata je stvar da obojenje kod jedne
vrste može veoma varirati, zavisno od meteoroloških uslova, mesta i supstrata
na kome raste ta vrsta, ostalo je već veoma objektivno.
Još jednom savet početnicima – za sam početak nađite nekog iskusnijeg,
sa kojim ćete ući u čarobni svet gljiva, koji je i veoma tajnovit. Kada
steknete određeno iskustvo, lakše ćete se snalaziti u literaturi, a svakako i u
šumi, koja je odavno prestala da bude prirodno okruženje naše vrste.
I za početak samo kratak
pozdrav – PRIJATNO! Ipak je ovo više kuvar.
Нема коментара:
Постави коментар